Mnogi ljubitelji lopata su prošli kroz slično iskustvo pod nazivom paralopatarstvo. Neki kažu da tako nešto nije moguće, možda će vas svedočenje jednog hrabrog lopatara razuveriti. Gabriel Blasphemy je poreklom iz gradića Liar, na severu Francuske, u kom je i doživeo ovo neobično iskustvo i nije jedini iz te oblasti koji je iskusio ovakvu pojavu.
Gabrielova priča: Ja sam tog dana krenuo da kupim hleb, paštetu, možda malo ajvara, krastavca, banane, zelenu salatu (definitivno) i samo sam na trenutak izašao iz stana, do prodavnice. Lopatu sam ostavio na terasi i nije mi palo na pamet da je dan malo vetrovit. Kad sam se vratio sa namirnicama, među kojima je sem navedenih bilo i kuhinjske soli, cimeta i kelerabe, video sam da lopata više nije na terasi. Pogledao sam dole i video da je na trotoaru, preko čoveka koji je bio u lokvi krvi, nepomičan. Brzo sam sišao, uzeo lopatu i na licu mesta pokušao da je zalepim, ali nije vredelo, držalja je bila slomljena i lopata je već bila mrtva. Pokušao sam sve metode oživljavanja sa kojima sam bio upoznat, nije pomoglo. U tom momentu stigla je hitna pomoć, što mi je ponovo dalo nadu, međutim, kad sam im se obratio oni su samo protrčali pored mene i otišli ka onom čoveku na trotoaru. Znao sam da su sekunde u pitanju i morao sam brzo da delam, zgrabio sam im defibrilator iz ruku i počeo da dajem elektrošokove svojoj lopati, ali potom su me doktori savladali i moja lopata je umrla. Jedina satisfakcija mi je bila što lekari takođe nisu uspeli. Tri meseca posle tog tužnog događaja, jedne noći osetio sam hladnoću i učinilo mi se da me neko posmatra. Pomislio sam da sam loše sanjao i izašao na terasu da uhvatim malo vazduha. Pogledao sam dole i video moju lopatu kako me gleda sa trotoara! Brzo sam se vratio u sobu ali ona je bila tamo! Od tada mi dolazi svake noći. Kada sam potražio pomoć, oni umesto da mi pomognu, odveli su MENE u ludnicu, lopati nisu radili ništa.
Нема коментара:
Постави коментар