Adikcija

Adikcija o supstancama, predmetima i strukturama ne zaobilazi lopatarstvo, tako da lopatari koji nemaju mere lako mogu postati žrtve zavisnosti o ovom alatu. Lopata u sebi ima visoki stepen adiktivnih struktura što nije svojstveno drugim alatima za obradu zemlje. Prvi na listi uzroka smrti od lopate je prekomerna doza, čovek, jendostavno, ne može da stane sa kopanjem dok ne precrkne. Drugi uzrok smrti u svetu lopata je apstinencijalna kriza koju većina ne može pregurati, čovek ne može izdžati pritisak bivstvovanja bez lopate i odlučuje da skonča. Ovaj scenario se dešava u čak 90% slučajeva, ljudima koji pokušavaju da se "skinu" sa lopate. Opšte je poznato i bez preterivanja se može reći, da je lopata najadiktivnija stvar u poznatom univerzumu, čemu najbolje svedoče brojke. U 2010. godini od adikcije o lopati umrlo je 234.567 oblika života, među kojima je i George Clooney. Navodno još živ, međutim, radi se samo o klonu koji je implementiran u našu stvarnost 23.11.2010 god. od strane Paramount-a, kako bi dovšio film koji njegov original nije bio u stanju da završi. Što bi u lopatarskom "junkie" žargonu glasilo "iskezio se popu na lopatu."

1961-2010

Paranenormalno

   Mnogi ljubitelji lopata su prošli kroz slično iskustvo pod nazivom paralopatarstvo. Neki kažu da tako nešto nije moguće, možda će vas svedočenje jednog hrabrog lopatara razuveriti. Gabriel Blasphemy je poreklom iz gradića Liar, na severu Francuske, u kom  je i doživeo ovo neobično iskustvo i nije jedini iz te oblasti koji je iskusio ovakvu pojavu. 

   Gabrielova priča: Ja sam tog dana krenuo da kupim hleb, paštetu, možda malo ajvara, krastavca, banane, zelenu salatu (definitivno) i samo sam na trenutak izašao iz stana, do prodavnice. Lopatu sam ostavio na terasi i nije mi palo na pamet da je dan malo vetrovit. Kad sam se vratio sa namirnicama, među kojima je sem navedenih bilo i kuhinjske soli, cimeta i kelerabe, video sam da lopata više nije na terasi. Pogledao sam dole i video da je na trotoaru, preko čoveka koji je bio u lokvi krvi, nepomičan. Brzo sam sišao, uzeo lopatu i na licu mesta pokušao da je zalepim, ali nije vredelo, držalja je bila slomljena i lopata je već bila mrtva.  Pokušao sam sve metode oživljavanja sa kojima sam bio upoznat, nije pomoglo. U tom momentu stigla je hitna pomoć, što mi je ponovo dalo nadu, međutim, kad sam im se obratio oni su samo protrčali pored mene i otišli ka onom čoveku na trotoaru. Znao sam da su sekunde u pitanju i morao sam brzo da delam, zgrabio sam im defibrilator iz ruku i počeo da dajem elektrošokove svojoj lopati, ali potom su me doktori savladali i moja lopata je umrla. Jedina satisfakcija mi je bila što lekari takođe nisu uspeli. Tri meseca posle tog tužnog događaja, jedne noći osetio sam hladnoću i učinilo mi se da me neko posmatra. Pomislio sam da sam loše sanjao i izašao na terasu da uhvatim malo vazduha. Pogledao sam dole i video moju lopatu kako me gleda sa trotoara! Brzo sam se vratio u sobu ali ona je bila tamo! Od tada mi dolazi svake noći. Kada sam potražio pomoć, oni umesto da mi pomognu, odveli su MENE u ludnicu, lopati nisu radili ništa.

Barak Obama u lopatarima

   Barak Obama je zvanično zatražio članstvo u najvišoj loži lopatara tokom januara 2011. Njegovu kandidaturu su propratile afere i žestoke rasprave preko medija širom sveta. Većina optužbi je stizala od političara koji su već u lopatarima, poput Osame Bin Ladena i Muamera Gadafija, koji su ga optuživali da  ulazi u lopatare samo da bi spasio dolar. Kako dolar gubi svoj status svetske glavne valute, Sjedinjene Američke Države štampaju više, kako bi kompenzovali gubitak njegove vrednosti i time destabilizuju ceo svet, rekao je Gadafi. Tu lopatari uskaču u igru, njihov multitrilionerski lobi može spasiti dolar, potom će SAD samo nastaviti da ga štampaju u nekontrolisanim količinama zbog čega ćemo svi biti na gubitku, završio je Gadafi. Sa druge strane, Barak Obama kaže da njegov ulazak u lopatare nema veze sa dolarom, već da je on strastveni lopatar, celog svog života i "šteka" kolekciju od 345 lopata u Beloj Kući. 

    Lopatari su uspeli da izglade mnoga pitanja među zaraćenim stranama. Gadafiju je Barak Obama obećao da neće dirati njegovu naftu na koju mu se nameračio a Bin Ladenu je obecao veću podmornicu. Za uzvrat Obama je primljen u najvišu tajnu ložu ljubitelja lopata, ostaje samo da se vidi šta će biti sa dolarom.

Muzika & Lopatarstvo

    Muzičari koji su ujedno ljubitelji lopata retko kad imaju vremena za oboje, zbog toga objedinjuju svoja zanimanja i tako nastaju hibridni instrumenti za muziku i kopanje. Bend Shovellica je jedan od dobrih primera šta biva kada lopatari ne mogu da se odreknu lopate zbog muzike ili obratno. Lopatarstvo i muzika su prirodno srodne  profesije i  postoje dokazi još od početka vremena da su kompozitori bili lopatari.  Herodot je zapisao: Ništa na celom svetu nije čudnije od kanibala što duva u frulu kojom je sahranio neprijatelja&ostatke ručka.

     Da to nije moderna pojava svedoči i incident koji se dogodio 1815 na Bečkom dvoru. Tada je, pred imperatorom, Antonio Salieri u žaru rasprave pretio Volfgangu Amadeusu Mozartu da će ga raskomadati lopatom koju je, zapravo, doneo na poklon imperatoru. I ko zna kako bi se završilo da nije intervenisao Ludwig van Beethoven i svojom lopatom uspeo da odbije Salierijev udarac koji bi po Mocarta mozda bio fatalan. Na sreću sve se na kraju završilo prijateljskim boks mečom u ringu, posle čega su se svi rastali u prijateljskom raspoloženju.

Lopate kao inspiracija

Umetnici su uvek bili u bliskoj vezi sa lopatama. Nije tajna da su se neki od najuticajnijih umetnika bavili lopatarstvom u slobodno vreme. Tako je Salvador dali naslikao jedno od svojih najcenjenijih dela (slika levo) isnpirisan svojim predmetom obožavanja. I Leonardo da vinci nije bežao od lopate, kao dokaz tome u pozadini Mona lize su naslikane dve lopate, jedna crna sa leve strane a druga bela sa desne, što simbolizuje njenu unutrašnju borbu izmadju dobra i zla. Na mona lizi lopate mogu da se vide samo pomoću teleskopa sa ogromne udaljenosti, jer je naslikano na taj način da se mikroskopom ne moze vidieti, a kamoli golim okom. Slika bi morala da bude udaljena, kako su naučnici izračunali, negde izmedu crvenog patuljka Proxima centauri i našeg solarnog sistema, da bi teleskop mogao da bude delotvoran. To što su umetnici u to vreme morali da kriju svoje afinitete prema lopatama uopšte nije čudno, jer je tada  lopatarstvo bilo tabu. Mnogi misle da je otac Guido Sarducci skuvan u kazanu od strane katoličke crkve samo zbog toga što je predložio da se sa Mikelanđelove slike iz sikstinske kapele bog zameni lopatom.